Ameri upravo povukli UDARNI POTEZ, najnoviji momenti u slučaju akvizicije Grenlanda: Oni se ne šale, šta je ovo?!

Republikanski poslanici u Predstavničkom domu američkog Kongresa pokušavaju da dobiju podršku za predlog zakona o odobravanju razgovora za kupovinu Grenlanda, pokazuje nacrt "Zakona da Grenland ponovo bude veliki", čije su kopije danas distribuirane.

To su potvrdile i kancelarije republikanskih kongresmena Endija Oglsa i Dijane Haršbarger, preneo je Rojters.

Ako bude usvojen, zakon će omogućiti novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu da uđe u pregovore sa Danskom počevši od 20. januara, kada preuzme dužnost predsednika SAD.

U dokumentu se navodi da Kongres daje ovlašćenje predsedniku, da počevši od podneva 20. januara započne pregovore sa Kraljevinom Danskom kako bi obezbedio akviziciju Grenlanda.

Dodaje se da će "najkasnije u roku od pet kalendarskih dana nakon postizanja sporazuma sa Danskom", koji se odnosi na preuzimanje Grenlanda, predsednik SAD preneti odgovarajućem kongresnom komitetu sporazum, uključujući sve povezane materijale i anekse.

Tramp je ranije kazao da želi da Grenland postane deo SAD i da ne isključuje korišćenje vojne ili ekonomske moći da ubedi Dansku da ga preda.

Republikanci su osvojili tesnu većinu u Predstavničkom domu i Senatu na izborima 5. novembra. Grenland je vekovima pod kontrolom Danske, ranije kao kolonija, a sada kao polusuverena teritorija.

Premijer Grenlanda Mute Egede, koji se zalaže za nezavisnosti, više puta je rekao da ostrvo nije na prodaju i da je na njegovom narodu da odlučuje o svojoj budućnosti.

Zašto Tramp želi Grenland?

Ključne su klimatske promene

Ogromni ledeni pokrivači i glečeri Grenlanda brzo se povlače kako se Zemlja zagreva zbog ubrzanih klimatskih promena. To topljenje leda moglo bi omogućiti bušenje nafte i rudarenje minerala kao što su bakar, litijum, nikl i kobalt. Ovi mineralni resursi su ključni za brzo rastuće industrije koje proizvode turbine na vetar, dalekovode, baterije i električna vozila.

Zbog viših temperatura, oko 28.500 kvadratnih kilometara grenlandskih ledenih pokrivača i glečera se već otopilo u protekle tri decenije, što je površina otprilike veličine američke države Masačusets.

Potencijalno vredno nalazište minerala, ali i novi pomorski putevi

Danska vlada je 2023. objavila izveštaj u kojem je detaljno opisan potencijal Grenlanda kao bogatog nalazišta vrednih minerala. Arktičko ostrvo ima "povoljni uslove za formiranje rudnih naslaga, uključujući mnoge kritične sirove minerale".

Topljenje leda na Arktiku otvara i novu stratešku, geopolitičku prednost – kraće i efikasnije morske puteve. Na primer, plovidba Arktičkim morem od zapadne Evrope do istočne Azije je oko 40 odsto kraća u poređenju sa plovidbom kroz Suecki kanal. Brodski saobraćaj na Arktiku je već porastao za 37 odsto u protekloj deceniji, prema nedavnom izveštaju Arktičkog saveta.

Kina je pokazala značajno interesovanje za novu rutu kroz Arktik, a u novembru su se Kina i Rusija dogovorile da sarađuju na razvoju arktičkih pomorskih ruta.

"To je auto-put od Arktika do Severne Amerike"

Tramp je više puta nazvao klimatske promene "prevarom". Ali jedan od njegovih bivših savetnika za nacionalnu bezbednost, Robert C. O'Brajan, sugerisao je da je, između ostalog, upravo zbog posledica ovih promena Tramp zainteresovan da Grenland postane američka teritorija.

"Grenland je auto-put od Arktika pa sve do Severne Amerike, do Sjedinjenih Država", rekao je za Foks njuz.

"Strateški, to je veoma važno za Arktik, koji će biti kritično bojno polje budućnosti, jer kako klima bude toplija, Arktik će biti ruta koja može smanjiti upotrebu Panamskog kanala", dodao je on

Bonus video:

(Espreso/Agencije/Preneo: V.Š)